Стална конференција градова и општина (СКГО) потписала је уговоре са 11 градова и општина (Кучево, Беочин, Бач, Лесковац, Куршумлија, Врњачка Бања, Бујановац, Сомбор, Пећинци, Лебане и Сурдулица), који ће бити подржани приликом израде урбанистичких планова за уређење ромских подстандардних насеља. Ови се планови могу сматрати својеврсном “мапом пута“ за просторну, социјалну, инфраструктурну и економску инклузију ромске заједнице у Србији. Уговори су потписани у оквиру пројекта „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“.
Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО овом приликом нагласио је да је веома важно да поред донатора, и локалне самоуправе кофинансирају активности, што представља гаранцију да ће овај посао бити урађен на прави начин.
„На овај начин добијамо још једну потврду заинтересованости сваке од општина, што нам пружа сигурност да ће се и касније активности одвијати у складу са политиком развоја сваке од локалних самоуправа, и да ће средства за будуће намене ове врсте бити обезбеђена“, истакао је Станичић.
„Ми као организација желимо да преведемо назив овог пројекта у стварност, овде говоримо о оснаживању локалних заједница за инклузију Рома, а у ствари радимо на укључивању ромске заједнице у локалним самоуправама како би били препознати као равноправан партнер. Са друге стране желимо обезбедити да се ромска заједница сама још боље организује, како би могла да искаже и дефинише проблеме, а да затим утврдимо приоритете за решавање’’, рекао је генерални секретар СКГО.
Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је истакла да је за Министарство и Владу Србије од изузетне важности инклузија Рома, односно укљученост, јер постоји обавеза да се створи амбијент да они живе достојанствено јер су питања достојанства, стандарда и становања једна од универзалних људских права.
„У складу са обавезама које смо прихватили када су у питању Уједињене нације и Европска унија, ми желимо да сви наши грађани и грађанке имају право на достојан живот и да урадимо све на унапређењу њиховог статуса. Недопустиво је за Србију и Европску унију да данас људи немају пијаћу воду или канализацију, а управо знамо да у нашој држави имамо трећину ромског становништва које нема пијаћу воду, а две трећине нема канализацију“, казала је Божовић.
Сенида Тахирбеговић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре истакла је значај Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016 – 2025. године, коју прати Акциони план који важи за 2017. и 2018. годину, и обавестила присутне да је формирана мултисекторска Радна група која ће израдити нови акциони план за 2019 и 2020.годину, што ће допринети унапређењу положаја Рома и Ромкиња.
Николас Бизел, шеф Операција И Делегације Европске уније у Србији је истакао важност одрживих стамбених решења, а то се пре свега може постићи радом на легализацији и развоју свих докумената.
„Ми у Европској унији смо свесни да су Роми највећа етничка мањина у Европи, међутим они су и даље највише дискриминисани и маргинализовани. Имајући то у виду, наш приоритет и циљ је да унапредимо њихов положај и у земљама које приступају ЕУ“, рекао је Бизел.
Он је истакао да је питање социјалног укључивања Рома од посебне важности и за процес приступања Србије Европској унији јер се у оквиру Поглавља 23 говори и о унапређењу њиховог положаја.
„Европска унија показује важност ове теме кроз конкретне инвестиције, овим пројектом ми улажемо четири милиона евра у инклузију Рома у Србији, посебно имајући у виду спровођење мера у локалним заједницама“, закључио је Николас Бизел.
Тежиште подршке изабраним локалним самоуправама биће на активној партиципацији становника у процесу мапирања потреба за унапређење становања, а израдом урбанистичких планова, више од 1.000 домаћинстава добиће:
Основ за озакоњење стамбених објеката
Параметре за изградњу недостајуће комуналне инфраструктуре
Дефинисану мрежу јавних саобраћајница
Дефинисане локације за јавне садржаје (зелене и парковске површине, дечија игралишта, спортске терене и друге јавне садржаје).
Укупна вредност израде предвиђених планова је више од 11 милиона динара, донација Европске уније износи 7.5 милиона, док локалне самоуправе израду планова кофинансирају са 3.5 милиона динара.
