У склопу манифестације Музеји за 10, у Дому културе „Радан“ отворена је изложба „Папир говори“ аутора Небојше Димитријевића.
Отварању изложбе на којој је изложен новац Србије и Југославије од 1887 – 1996 присуствовао је председник општине Лебане који се том приликом захвалио директору лесковачког Музеја који је аутор ове изложбе и додао:
„Ова манифестација се одржава осми пут у Србији у преко 60 градова и општина на преко 180 локација и драго ми је да је једна од локација и Дом културе у Лебану. Ово је само једна у низу изложба које ће организовати Музеј у Лесковцу овде код нас, а надамо се да ће наредна бити везана за Царичин град“.
Аутор изложбе Димитријевић захвалио се свима на великој посећености, као и локалној самоуправи и Дому културе на организацији овог догађаја:
„Ово је први корак у нашој будућој сарадњи што ми је задовољство, већ спремамо наредну промоцију за општину Лебане. О овој поставци бих рекао да је новац као историјска читанка, он је симбол државности. На основу њега може се видети каква је била наша држава кроз време, који су били приоритети и могу се пратити друштвене, економске, културне и естетске промене у држави“ – рекао је Небојша Димитријевић.
Новац је папир који говори.
У својој изворној улози новац врши функцију средства размене добара, чувара вредности и јединице за обрачун. У току свог историјског развоја улогу новца обављале су веома различите врсте материјала од камених жетона, стоке, преко метала до данашњег папирног новца. Временом новац добија и политичку и друштвену функцију, добија ознаке политичке власти која га издаје, док величина простора на коме он циркулише одражава домет утицаја те власти. Постаје средство масовне пропаганде којом политичка власт комуницира са народом.
Промене на иконографији новца указују на политичке, друштвене, верске и естетске тежње током времена. У уређеним друштвима и државама новац и његова иконографија представљају кохерентну визуелну целину, израз државне политике и идеологије. Промене на иконографији српског и југословенског новца мапирају историјске ситуације у којима се један државни организам спајао, распадао и поново спајао, радикално мењао идеологије и у којима су се смењивали периоди релативне стабилности са периодима кризе.
Сви суграђани ову изложбу могу погледати до петка 20. маја – улаз је слободан.
