Све више винара у Србији

0

Последњих година Србија има све више винара који производе квалитетно вино. Опленачки крај већ традиционално даје најквалитетнија вина, а све ово не би било могуће без велике посвећености винара, који савременим технологијама унапређују производњу вина у нашој земљи.

Најмлађи винар у Шумадији, двадесетседмогодишњи Немања Арсенијевић одрастао је у породици која се одувек бавила воћарством и виноградарством. Од 2013. године бави се производњом вина на породичном имању. Има 11 хектара винограда и производњу од 30 000 литара вина годишње.

„Оквирно од три до пет хектара је неки минимум да бисте могли да направите неку годишњу производњу око 15 000 до 20 000 литара вина. Виноград, у зависности од тога да ли су стубови односно коље израђени у сопственој режији или се купују, да ли су увозни калемови са сертификатима, да ли је жица увозна или домаћа кошта са ценомпочетног улагања од 10 000 до 15 000 евра по хектару. Сада када бих кренуо почео бих са прокупцем и моја прва наредна сорта коју желим да засадим ће бити управо прокупац и мислим да сви ми виноградари треба да кренемо са својим сортама“, каже Немања Арсенијевић, власник винарије „Арсенијевић“, село Винча, Топола.

Савремена производња вина захтева и одговарајућу опрему. Потребни су квалитетни судови од неутралног материјала. Неопходно је да садрже добар систем за расхлађивање како би вино сачувало свој мирис и укус. Бело вино се држи шест месеци док црвена вина стоје минимум годину дана.

„Ако имате један хектар винограда и имате засађено неких 5 000 чокота, док је килограм и по неки максимални принос, имате 7 и по тона и то значи да вам је потребан један танк од 3 200 литара. Наравно потребан вам је и плутајући танк из којег чете допуњавати када се смањи ниво вина јер овај танк мора да буде стално пун. Пресудан је и улога технолога јер уколико имате добро грожђе од њега можете да направите и добро и лоше вино, а од лошег грожђа можете да направите само лоше вино, тако да је технолог наставак у производњи вина јер је основа добро грожђе, а после тога иде енологија“, каже Немања Арсенијевић, власник винарије „Арсенијевић“, село Винча, Топола.

Уколико имате винограде и одговарајући објекат са опремом где производите вина можете да региструјете винарију. Административни послови трају у просеку два месеца. Већина озбиљних винара има и дегустациону салу у којој се могу пробати вина.

„Маркице за географско порекло добићемо следеће године пошто смо ушли у систем за добијање географског порекла. То значи да је вино произведено са грожђем и радом у винограду под одређеним условима и да су те одређене мере испоштоване. Ми сада имамо и описе вина иза којих стоји званична анализа и контролни број на свим винима. Мислим да треба да се да предност српским винима. Српска вина нису скупа, док је сама производња вина у Србији скупа доста, али наша вина дефинитивно оправдавају цену квалитета и квалитетом надмашују цену“, каже Немања Арсенијевић, власник винарије „Арсенијевић“, село Винча, Топола.

Уколико се одлучите за виноградарство и производњу вина потребно је да одаберете квалитетно земљиште, са нагибом и осунчаном страном. Од првог засада до коначног производа, вина у боци, потребно је пет година.

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com