Субвенције за повратнике на имања или за останак на имању!!!

0

Награда младим пољопривредницима за останак на имању

Док млади пољопривредници у Србији чине три одсто
популације, у Европској унији их је двоструко више.
Овде села напуштају због мале зараде и тешких услова живота. Како би
млађи од 40 година остали на селу или почели да се баве пољопривредом
држава ће им, од ове године,
субвенционисати 75 одсто уложених средстава за инвестиције. Приоритет ће
имати они који живе у сиромашнијим подручјима.
Тек сваки 20-ти српски пољопривредник млађи је од 35
година. Они али и други млади који желе да се у упусте у пољопривредну
производњу
циљна су група нове аграрне мере. Она предвиђа, по први пут, да се новац
за инвестицију добија унапред, а да се трошкови касније правдају
рачунима.

“Било је штета прекинути традицију дугу 30 година и зато
сам остао на селу. Уз неки подстицај ваљда ће бити неког бољитка и
сигурно ће бити лакше некоме ко већ ради тај посао”,
рекао је Малиша Денчић из села Црноклиште код Пирота.

Небојша Ђорђевић, пољопривредник из Давидовца код Врања
каже да је то одличан програм за оног ко се стварано бави пољопривредом
и ко живи од тога.
“Али видећемо како ће то у пракси функционисати. Најбоље
је новац, што се тиче пољопривреде, уложити у повећање земљишног фонда у
газдинству или у обнову и набавку механизације”,
каже Ђорђевић.

Детаљи конкурса, али и колико ће укупно новца из буџета
бити издвојено за ову намену знаће се за десетак дана.

“Али шта је суштина целе приче – желимо да створимо нове
пољопривреднике, оне који су намерни да са других простора долазе на
село,
долазе да живе и остварују пољопривредну производњу и своју егзистенцију
да остварују тамо или са друге стране који живе тамо да не одлазе од
својих кућа”,
рекао је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Оваква подршка ће, кажу стручњаци, првенствено значити онима
који већ имају капитал и производњу.

“Када су у питању почетници или они који желе да се баве
пољопривредом из града одлазећи на село – то вероватно није довољан
износ средстава
. Ово нека буде почетак, једна почетна капсула, једна добра намера, жеља
да се у аграрној политици унесе један нови живот”, каже Милан Простран,
агроекономиста.

Да ли ће млади остати на селима или се у њих вратити
зависи и од квалитета земље, почетног капитала, инфраструктуре,
имовинско – правних односа,
радне снаге, кажу упућени. У том погледу највиталнији је југозапад
Србије.

Др Марија Дробњаковић са Географског института при САНУ
каже да су брдско-планински крајеви – простори који су угрожени.
“Тешко да се тамо могу вратити млади пољопривредници. Ипак
су то долине река где можемо говорити о некој интензивнијој
пољопривредној производњи,
ближе главним саобраћајним коридорима и ближе већим градским центрима”,
сматра Дробњаковић.

Да се са, на пример, са 10.000 евра ипак може започети
производња, показује прошлогодишња анализа Америчке агенције за
међународни развој.
За пластеничку производњу поврћа потребно је од 2.000 до 4.000 евра, за
узгој свиња око 1.200 евра, а за тов јунади или малу фарму коза четири
пута више.

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com