Органска производња из угла потрошача и произвођача

Органска производња је у нашој земљи заступљена још од почетка деведесетих година прошлог века.
Према званичним подацима, број произвођача и површина под органском производњом је у константном порасту.
Но и поред тога, још увек је присутна доза неповерења у овај начин производње.
Преносимо вам истраживање ставова потрошача према органским производима, где је као најзначајнији мотив за куповину истакнута брига о здрављу.
О мотивима за куповину разговарали смо и са произвођачем органске хране, Драгицом Остојић из Барајева. Брига о здрављу је главни мотив куповине.
Младе породице су најчешћи купци
О томе ко су купци њених производа Драгица каже: „Купци наших производа су највећим делом младе и здраве породице које воде квалитетан живот.
Наше производе купују због здавља своје деце. Има наравно и купаца у познијим годинама, који су нарушеног здравља. А има и оних који купују за своје унуке.“
С друге стране, као један од мотива да се бави органском производњом, наша саговорница истиче да има високу свест о значају ове производње.
Посебно је издвојила жељу да се њена деца здраво хране.
Купци наших производа су највећим делом младе и здраве породице које воде квалитетан живот.
Органска производња из угла произвођача
Када сагледавамо органску производњу из угла произвођача, намеће се питање да ли је на органској фарми лашке организовати специјализовану или „сваштарску“ производњу?
Своје мишљење дао је произвођач који производи само један усев и произвођач широког асортимана пољопривредних производа.
Произвођач леблебије
Немања Мирилов из Бачког Градишта производи леблебију по органским принципима. Овом врстом производње је почео да се бави прошле године и за сада је веома задовољан.
Сматра да производња само једне ратарске културе на органски начин има своје предности, али и недостатке.
„Леблебију гајим на око 5 јутара земље, што има своје добре и лоше стране. Леблебију прерађујем у брашно и пакујем, имам директан контакт са потрошачима, што и јесте мој циљ. Желим да имам заокружен цео процес на газдинству. Добро је што проучавам и пратим само једну културу, док с друге стране има доста недостатака. Када гајите једну културу, нема других биљака да је бране и штите. Због тога око њиве сејем коприву и бели лук“, каже Немања.
Лакше је када имате један производ, усмерени сте на производњу једне културе. Радна снага је велики проблем, скупа је и нема је довољно.
Али, због продаје је ипак боље имати широк асортиман производа.
Он сматра да је можда лакше произвођачима који по органским принципима производе више усева. Сматра да су нарочито успешни они који се баве повртарском производњом.
„Сваштарска“ производња
О томе да ли органску производњу треба организовати као специјализовану или производити више производа, разговарали смо са Батом Весковићем чија се производња одвија у Сувобору. Он на свом газдинству производи између 15 и 18 култура, међу којима су малине, аронија, шљиве, кромпир, кукуруз осмак. У оквиру свог газдинства он има и мању прераду воћа у матичне сокове.
Весковић сматра да је лакше производити једну културу: „Лакше је када имате један производ, усмерени сте на производњу једне културе.
Радна снага је велики проблем, скупа је и нема је довољно. Имам доста производа, планирам да смањим.