У Србији мање од 50 одсто млека екстра класе

0

На тржишту Србије ни 50 одсто млека не спада у „екстра класу“ и квалитет
је један од највећих изазова и задатака у овој индустрији будући да ће
тај проценат
морати да буде стопроцентан како се будемо приближавали ЕУ, истичу
представници тог сектора.
Тржиште млека и млечних производа је група која има простора за
унапређење и могућност поправке и морамо да радимо на квалитету млека и
да припремамо наше произвођаче
за излазак на европско тржиште, каже секретар Удружења за сточарство и
прераду сточарских производа у Привредној комори Србије Ненад Будимовић.
„Важно је да квалитетом добијемо ту битку“, истиче он и додаје да је у
Србији данас око 40 одсто млека екстра квалитета, а да је остатак ван
потребне зоне квалтета.
То, како објашњава, не значи да остало млеко није добро, већ да није у
таквој зони ектра квалитета и на томе се мора озбиљније порадити.
Будимовић истиче да су наши производи које извозимо на страна тржишта
задовољавајућег квалитета и као пример навео фета сир који се највише
извози на руско трижиште.
„Тржиште млека и млечних производа је група која има простора за
унапређење и могућност поправке“, рекао је Будимовић.
Председник УО Удружења произвођача млека Љубиша Јовановић рекао је
Тањугу да је у Србији млеко екстра класе заступљено са не више од 45
одсто од свог млека
које се откупљује.
Наводи да је највећи изазов када је у питању ова област квалитет и да су
највећи проблеми сектора неконкурентност, како што се тиче технологије,
тако и знања и свега другог.
„У претходном периоду водила се јако лоша политика, са изузетком
последње две, три године од када имамо добру сарадњу са владом и
практично ти ефекти су се већ показали“,
истакао је Јовановић истичући да се не може тако брзо доћи до резултата
„јер је стање дуго било запуштено“.
„То је један дуготрајан процес и сваки поремећај који прекине развој,
касније узме знатно више времена. Квалитет је највећи изазов који можемо
да очекујемо када средимо стање у сектору“,
навео је Јовановић.
Како каже, још увек смо далеко од европског квалитета, а у Европи екстра
класа је једина призната класа која се производи и откупљује.
Он је објаснио да је ситуација у Војводини далеко боља него у остатку
Србије што се квалитета млека тиче.
У наредним годинама највећи задатак свих нас треба да буде да се
позабавимо едукацијом фармера у централној Србији, навео је Јовановић.
Представници тог удружења још раније су указали да било важно дати
прелазни рок и време онима који желе да унапреде квалитет,
као и да би требало направити другачију касификацију када је у питању
давање субвенција.
Представници Центра за инвестиције ФАО (Организације УН за храну и
пољопривреду) недавно су на конгресу млекарства одржаном у Београду
истакли да Србија има мало грла стоке на фармама када је реч о малим
произвођачима (свега 2, 8 крава по газдинству).
Код чак 95 одсто малих произвојача квалитет млека није у складу са
стандардима ЕУ, док код великих 70 одсто млека задовољава стандарде ЕУ.
Код средњих произвођача, 62 одсто млека има задовољавајући квалитет.
Такође су указали на то да млекарска индустрија у Србији прима 70 одсто
укупне подршке у целом сектору аграра, односно да тај сектор добија већу
финансијску помоћ него ратари
или други пољопривредни произвођачи.
Они истичу и да је у земљама ЕУ у протеклих пет година опао ниво
финансирања млекарске индустрије и да је индекс цена у млекарској
индустрији од прошле године
порастао за 23 одсто.
Иначе, представници ресорног министарства недавно су најавили да ће
премије за млеко остати седам динара за литар, а још се разматра да ли
ће остати и заштитне мере
на увоз млека и млечних производа. Став о томе очекује се идуће недеље.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да ће се приликом
доношења те одлуке водити рачуна да се, пре свега заштите домаћи
произвођачи млека.
Он је подсетио да је влада пре годину и по дана увела заштитне мере у
циљу да заштити пре свега млекарски сектор и сектор меса
административним путем и
како нас не би „преплавило“ млеко из ЕУ које је тад постојало као
вишак.
Неки подаци указују да је на нивоу ЕУ у последњих годину и по дана
уложено око милијарду и по евра како би се изборили са проблемом вишкова
млека.

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com