Сточарство у кризи због увоза меса

0

Произвођачи уљарица за 40 одсто остварили боље резултате.
Србија ће 2016. завршити са око осам одсто бољим резултатима у сектору
аграра него прошле године.
Укупна бруто вредност пољопривредне производње премашила је пет
милијарди долара.
Аграрни аналитичари истичу да овај податак охрабрује, али напомињу да не
треба заборавити и да је прошлогодишња основица била ниска па је реално
рећи да су приноси у 2016. на нивоу вишегодишњег просека.
У сектору биљне производње са приходом од око 3,4 милијарде долара
остварен је највећи раст (повећање од око 13,5 одсто).
На то су утицали оптимални климатски услови и високи приноси практично
свих пољопривредних култура. Производња кукуруза, ипак, била је нижа
него што се очекивало.
И поред предвиђања да ћемо произвести осам милиона тона кукуруза,
статистика је евидентира око 7,5 милиона.
– Произвођачи уљарица су остварили одличне резултате, посебно сунцокрета
и соје где је забележен раст од око 40 одсто. И површине под сунцокретом
су биле нешто веће.
У овој производњи практично једини конкурент нам је Француска.
Посебно што Србија нема ГМО производњу, па успева да оствари и више цене
за око 30 одсто – каже Војислав Станковић, аграрни аналитичар.
Сточарство је, међутим, после прошлогодишњег раста производње за 3,4
одсто у овој години подбацило око два одсто.
Са производњом од око 1,6 милијарди долара овај сектор има учешће од
32,4 одсто у укупној оствареној вредности пољопривредне производње.
То је, истиче наш саговорник, недовољно и треба тежити да се тај удео
повећа.
– Смањена сточарска производња је резултат дестабилизације на домаћем
тржишту свињског меса.
На то је утицао прекомерни увоз живих товљеника и свињског меса што је
дестабилизовало домаћу производњу – објашњава Станковић.
Пред креаторима аграрне политике сада је још један изазов. Најављена
либерализација увоза млека и прерађевина (и могуће укидање прелевмана од
наредне године)
може додатно да поремети домаће тржиште. Станковић сматра да у таквим
околностима ни већи буџет, издвојен за субвенционисање сточарства,
неће моћи да допринесе значајнијем расту ове производње.
– Потребно је да зауставимо смањење сточног фонда и повећамо производњу
свих врста меса и млека.
Без развоја сточарства, српска пољопривреда ће и даље неадекватно
користити своје природне ресурсе (посебно обрадиво земљиште)
и радну снагу и остати извозник јефтиних сировина – истиче Станковић.
У наредним годинама са великим изазовом ће се суочавати и произвођачи и
прерађивачи шећерне репе,
због губитка тржишта ЕУ на коме се очекују велике промене. Србија је до
сада, уз преференцијалну квоту за извоз од 182.000 тоне,
имала сигурно тржиште, али је будуће пословање произвођача шећера
прилично неизвесно.
Због нових околности очекује се значајно смањење сетвених површина
(прелазиле су последњих година и 70.000 хектара),

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com