Пчеларство – озбиљна грана пољопривреде или хоби у Србији

0

По потенцијалу, пчеларство може да постане једна од најпрофитабилнијих
грана пољопривреде, а уједно и да доведе до пораста запослених.
Међутим, и поред неоспорних резултата у погледу квантитета, због
неспремности многих да се прихвати савремени приступ и научна
достигнућа,
још увек пчеларство многи сматрају хобијем.
Иако резултати Републичког завода за статистику Републике Србије
показују да је у последњих десет година за 60% повећан број кошница (са
493.000 на 792.000),
може се констатовати да у Србији постоји простор за још озбиљнији
напредак у погледу развоја пчеларства.

година 1947 1970 2000 2006 2007 2008 2009 2010
2011 2012 2013 2014 2015
бр. кош. 189 359 167 493 434 485 490 520
593 665 653 677 792

Број кошница у Републици Србији изражен у хиљадама

Примера ради, Кина као највећи произвођач меда има око 6 милиона
кошница, следе САД, Аргентина, Бразил…
Неке процене говоре да је медоносни потенцијал Србије преко 1.200.000
кошница.
„У Србији је“, по речима Дејана Милошевића, председника удружења пчелара
Пожаревац, „у оквиру Савеза пчеларских организација Србије регистровано
око 10.000 пчелара.
Процењује се да још око 2.000 пчелара егзистира ван Савеза.“ Постоје
процене да у нашој земљи има и до 30.000 пчелар, али је та цифра у
доброј мери произвољна.
У просеку, један пчелар поседује нешто више од 60 кошница.
Међутим, подаци говоре и да је знатно мањи број оних који поседују 100 и
висе кошница, а да највећи број пчелара има неколико десетина кошница.
Имајући у виду да већ дуже време преовлађује став да је 50 пчелињих
друштава доња граница рентабилности, изводи се закључак да се многи у
нашој држави пчеларством баве из хобија.

Савез пчеларских организација Србије окупља 228 удружења пчелара, која
настоје да реше многе проблеме, како оне који се односе на производњу,
борбу против болести, тако и пласман. Удружења организују редовна
предавања, школе пчеларства, сајмове, скупове на којима се рекламира
пчеларска опрема,
затим издају стручну литературу, на многим интернет сајтовима
покушавају да помогну саветима…
Иако статистички подаци показују да је у последњих 10 година за 60%
повећан број кошница, у Србији ипак постоји простор за још озбиљнији
напредак у погледу развоја пчеларства.
Дејан Милошевић напомиње: „Удружење пчелара Пожаревац тренутно је
највеће удружење пчелара у Србији, са 300 чланова и око 12.000 кошница.
Оно одржава редовна предавања, као и школу пчеларства коју је до сада
прошло 170 пчелара, а ове године има 25 полазника.“
Наши пчелари, посебно они који имају неколико стотина пчелињих друштава,
требало би да се одваже и да повећају производне капацитете.
Потребно је улагати у савремену опрему, вршити стално едуковање, а
посебно треба водити рачуна о тржишној економији када је реч о пласману
(другим речима, треба сачекати повољан тренутак за продају, а не, као
што већина наших пчелара инсистира, да одмах прода све количине меда).
Пораст броја кошница и количина добијеног меда
Што се тиче производње меда она варира из године у годину и не прати
просто тренд пораста броја пчелињих друштава.
Разлози су вишеструки, од временских прилика до неадекватних припрема
пчелињих друштава. У 2012. години у Србији је произведено 5.500 тона
меда.
Према подацима Привредне коморе Србије 2015. године је произведено
12.200 тона меда.
Производња по кошници у Србији је у 2010. години 10,5 килограма. Овај
показатељ је знатно испод европског.
Производња по кошници у 2010. години је 10,5 килограма. Овај показатељ
је знатно испод европског. У Мађарској је просек око 30 килограма по
кошници,
а у Бугарској 20 до 25 килограма. Иначе, Србија је уз Мађарску, Румунију
и Бугарску водећа у погледу багремове паше.
Извозни потенцијал
На први поглед, уколико се подаци о извозу меда пореде са извозом меса,
могло би се рећи да су у 2015. години постигнути резултати у извозу меда
одлични. Да ли је тако?
Пораст броја кошница и извесно побољшање у количинама меда требало би да
прати и адекватан извоз. Од 12.200 тона меда, 2015. године извезено је
мање од 3.000 тона.
Податак не би био уочљив да је већа потрошња меда по глави становника у
Србији. Слично је било и претходних година, односно 2010. године
извезено је око 2.000 тона,
док је 2012. године у иностранству продато 3.000 тона. Дакле, извоз је
нешто мањи од 3.000 тона меда на годишњем нивоу,
без обзира да ли је годишња производња 5.000 или 12.000 тона меда.
Имајући у виду да већ дуже време преовлађује став да је 50 пчелињих
друштава доња граница рентабилности,
изводи се закључак да се многи у нашој држави пчеларством баве из
хобија.
„Примера ради, Немачка годишње увози око 100.000 тона меда и поред тога
што има сопствену производњу,
која задовољава око три месеца потреба немачког тржишта. Али Немачка је
и један од највећих извозника меда, јер увезени мед прерађује и пакује и
тако наступа на светском тржишту“, истиче Милошевић.
Откупна цена меда је 2006. године износила 1,2 евра, док се у 2015.
години кретала између 4 и 5 евра за багремов мед. Цена меда у
малопродаји је 700 до 800 динара по килограму.
Показатељи по потрошњи меда по глави становника у Србији су испод
европског просека. Потрошња је нешто мање од једног килограма,
док у развијеним државама ЕУ потрошња износи и до 10 килограма по
становнику.
Да ли пчеларство има перспективу?
Пчеларство у Србији не зависи од увозних компоненти као многе друге
гране пољопривреде. Готово сва опрема је домаће производње,
било да је реч о сировини или готовом производу.
Пчеларство пружа могућност директног запошљавања и не зависи толико од
савремених производних услова, јер је присуство радне снаге незаменљиво.
Држава је препознала потенцијал у пчеларству. Субвенције по кошници се
из године у годину увећавају.
Тако је у 2015. години износила 500 динара, у 2016. години 600, а за
2017. годину најављене су субвенције 720 динара по кошници.
Министарство пољопривреде за куповину одређене пчеларске опреме врши
повраћај средстава у износу од 40%, а локалне самоуправе,
посебно оне које имају сарадњу са удружењима пчелара, попут Удружења
пчелара Пожаревац, за одређену опрему прве године врше повраћај средства
у износу од чак 80%.
Пчеларство пружа могућност директног запошљавања и не зависи толико од
савремених производних услова, јер је присуство радне снаге незаменљиво.
Ако се има у виду податак да је медоносни потенција Србије преко 1,2
милиона пчелињих друштава и да се кроз даље усавршавање пчелара дође до
просечног приноса од 20 килограма по кошници,
добијамо рачуницу да би годишња производња меда била више од 24.000
тона.
Ако би се у Србији више него удвостручила потрошња меда по глави
становника, односно да износи око 2 килограма, долазимо до цифре од око
14.500 тона меда за домаће потребе.
Односно, вишак од око 9.000 тона меда могао би да се извози. Уколико
цена остане приближно 5 евра, око 45 милиона евра би се могло зарадити
од извоза меда на годишњем нивоу.
Треба се заиста замислити над овом рачуницом.

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com