Највећи проблеми српског свињарства

0
Иако се свињарство у нашој земљи углавном доводи у везу са Сремом, ова грана сточарства одувек је била једна од најзаступљенијих у многим крајевима Србије.
Нажалост, последњих година сведоци смо учестлих протеста незадовољних свињара и веома ниских цена свињског меса.
Зато су управо проблеми у српском свињарству били тема нашег разговора са стручњаком из Института „Тамиш“ из Панчева.
Драган Ромић из ПССС Панчево објаснио нам је који су најчешћи проблеми у српском свињарству и како би они могли да се реше.
„Подсетио бих да смо овде на нашој територији имали кланицу Банатски Карловац, која је пре неких 30 година била ексклузивни снабдевач америчке и
НАТО војске са конзервама стишњене и куване шунке. Тако да смо ових дана када се дискутовало често о томе могли чути податак да истог дана
када је извожен југо у Америку, вредност извоза шунке из Србије била је десет пута већа него вредност извоза југа“, објашњава Драган Томић из ПССС-а Панчево.
Четири јужнобанатске општине – Алибунар, Ковачица, Панчево и Опово, чији аграрни развој прати Пољопривредна стручна саветодавна служба Института Тамиш,
у овом тренутку укупно имају око 3.500 крмача. Пре само десетак година у овом крају било је 11 великих индустријских фарми свиња. Данас је остала само једна.
„Проблем је што су паре у преради свињског меса далеко веће него у било којој области пољопривреде, а веће од неких привредних активности у Србиј.
Јер када желимо да погледамо потенцијале производње свињског меса које имамо ми као држава, то су заиста невероватне цифре.“
На овој територији имали смо кланицу Банатски Карловац, која је пре неких 30 година била ексклузивни снабдевач америчке и НАТО војске са конзервама стишњене и куване шунке.
„Не треба заборавити да када свињске производе прерадимо кроз конзерву или паштету, вредност производње свињског меса се увећа до пет пута. Значи 500 пута је већа производња када извеземо готов производ од свиња и свињског меса.“
У поменутим јужнобанатским општинама пре десетак година производило се 170.000 до 180.000 товљеника годишње. Сада се та производња свела на 40.000 до 50.000.
„И када видите да овај регион испоручи 180.000 свиња, ви тада рачунате да су товљеници по 500 евра вредности, па када то помножите са 180.000,
добијете око 90 милиона евра од извоза само са ове наше мале територије. А таквих кланица само на територији Војводине било је десетак.“
Наравно, ови потенцијали и даље постоје. Уз то, генетика и савремене технологије које се користе у свињарској производњи знатно су напредовале.
 То би, наравно, овај посао могло да учини знатно лакшим и исплативијим, али тек када се реше неки од највећих проблема који муче српске свињаре.
И када видите да овај регион испоручи 180.000 свиња, ви тада рачунате да су товљеници по 500 евра вредности, па када то помножите са 180.000,
добијете око 90 милиона евра од извоза само са ове наше мале територије.
„Цена није то што мучи српске свињаре, постоје неке много важније ствари. Први је дуго очекивани прекид на вакцинацију од свињске куге.
Једина држава у Европи која још увек ваксинише на свињску кугу смо ми. Из тога проистиче добар део наших проблема у свињарској производњи.“
„Први је тај што не можемо да извозимо свиње, а смемо да их увозимо. И ово мало што извозимо мучимо се преко луке Бар и бродовима около за Русију.
 Било је најављено из Министарства да ће бити укинута вакцинација на свињску кугу, али од тога још увек ништа. То је корак где тек стварате предуслове
да наши фармери буду доведени у један равноправан положај са фармерима из Европске уније. Без тога нема напретка свињарства.“
Следећи важан корак ка бољој будућности свињарства требало би да буде усклађивање вредности соје и сојине сачме.
„Други важан корак је што ми један нуспроизвод из прераде соје плаћамо скупље него основни производ. Причамо о сојином зрну које се сада продаје по 45 динара.
Уљар га преради, извуче из њега све производе и те производе прода, остаје после ње сојина сачма коју они продају за 40 или 50 одсто скупље него основни производ.
Рецимо, у земљама Запада, где се људи баве свињарством, сојина сачма је много јефтинија него код нас. Када кажем много, мислим најмање за дупло.“
Трећи озбиљан проблем у свињарству који би такође могао да се реши јесте организовани откуп товљеника.
„Такође, проблем који се јавља је организован откуп товљеника. Могу рећи да је последње 3-4 до 5 година учињен помак у том правцу,
захваљујући првенствено великим системима, који су и на нашој територији, а нарочито на територији Срема и Бачке организовали услужни тов свиња.
 На тај начин фармерима буде испоручено практично све – од хране и прасади за тов до пружања саветодавних услуга.“
„Ја сам имао бројне контакте са фармерима који то раде већ 2-3 године и могу рећи да добро функционишу и да је кооперација један од начина да се
мала газдинства укључе у тај посао и да могу лепо да живе од тога. То је један добар пример и добар пут“, објашњава Драган Ромић из ПССС Панчево.

Саговорник: Драган Ромић, ПССС Панчево

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com