Органска производња шанса за српска села и Србију

0

Да у органску производњу вреди улагати, у Србији нису схватили само
успешни произвођачи органских производа, већ и банкари,
који деле новчане награде како би стимулисали проширивање газдинстава.
По завршетку Ветеринарског факултета Сергеј и Јованка нису остали у
граду, већ су одлучили да се, урпкос тешким условима у готово напуштеном
селу,
баве органском сточарском производњом на Старој планини. На 15 хектара
земље чувају 230 грла аутохтоних сорти оваца, коза и магараца,
природно и културно наслеђе царибродског краја.
„Генетски ресурс те расе је извор гена који су важни за опстанак
целокупног сточарства. То је део наше традиције, део овог поднебља.
Имају и специфичне производе и на основу тих специфичних производа може
се извући та економска добит.
Наше породично газдинство је добило 300.000 динара за производњу и
прераду магарећег млека и намера нам је да та средства уложимо за
опрему,
за прераду и у реновирање тог објекта“, каже Сергеј Иванов из села
Каменица.
Поједине банке су препознале Србију као земљу у којој је пољопривредна
производња на раскршћу између конвенционалне и органске производње.
„Посебну пажњу посвећујемо органским произвођачима и наши агросаветници
са њима посебно раде и посебну пажњу посвећују оним површинама
које су намењене органској производњи. Оно што је код њих најтеже је
како одрадити ту логистику и дистрибуцију мањих количина и како доћи на
тржиште
на ефикасан начин који тржишту обезбеђују веће количине, али и њима исто
неку зараду која омогућава да остану у тој производњи“, наглашава
председник ИО НЛБ Бранко Грегановић.
Стручњаци тврде да производња органске хране не би требало да буде
авантура, већ будућност у коју вреди улагати, јер имамо незагађено
земљиште.
Сматрају да држава не улаже довољно у органску производњу.
„Могу да кажем за Аустрију јер сам била тамо прошле године. Они јесу ЕУ,
али њих стимулише њихова држава и ЕУ. Наши воћари тренутно имају 2.800
динара по хектару
а воћари у Аустрији имају 900 евра по хектару. Што се тиче пласмана,
мислим да произвођачи имају могућност да све своје производе продају“,
напомиње Снежана Ољача са Пољопривредног факултета у Београду.
У Србији је тренутно око 1.200 села у изумирању. Да би опстала, поред
аграра и отварања погона и фабрика који задовољавају еколошке стандарде,

једно од решења могла би да буде управо производња органске хране.
„Што се тиче органске производње у Србији, у 2015 години површине под
органском производњом су повећане за 62 одство.
Органски произвођачи увек могу да рачунају на већи проценат рефундирања
одређених трошкова. Када су у питању инвестиције,
такође произвођачи који су укључени у органску производњу остварују и
већи проценат помоћи за трошкове контроле и сертификације“,
истиче Јелена Милић из Министарства пољопривреде, водопривреде и
шумарстава.
Већа посвећеност и подстицаји органске производње су неопходни јер, не
само што смо по приносу у тој области далеко од европског просека,
већ и због тога што српски конвенционални производи више нису
конкурентни на захтевном тржишту Европске уније.

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com