Органска производња исплативо улагање

0

Да је органска производња будућност у коју вреди улагати у Србији нису схватили само поједини произвођачи органских производа и хране који су од тога успели да покрену успешан бизнис, већ и и поједине банкарске институције. НЛБ Банка Београд је ове године, по пети пут, доделила новчане награде органским произвођачима које ће их свакако стимулисати да наставе да успешно развијају сопствени бизнис.
На петом Конкурсу за производњу здравих идеја, НЛБ Банка је доделила 1.500.000 динара које су отишле у руке троје пољопривредних произвођача.
„Органска производња је на раскршћу између конвенционалне производње и неке друштвене одговорности за одржив развој српске економије, тако да смо на том раскршћу и ми препознали органску производњу као један од најважнијих сигнала српске економије да жели одржив развој и
неки одговорни развој српске економије у целини“, каже председник ИО НЛБ Банке Београд, Бранко Грегановић.
Добитници ће награде паметно искористити. Добитник прве награде од милион динара, Зоран Ристановић из Чачка, новац ће искористити за изградњу еко куће у којој ће се налазити стакленик,
али и место за прераду производа. Добитник друге награде која износи 300 хиљада динара, Сергеј Иванов из Димитровграда, купиће „схорт фреезер“ за чување магарећег млека,
а Јосип Мамузић из Љутова који је добио 200.000 динара купиће машину за сузбијање корова.
„Од воћа јабуке, шљиве, кајсије, од поврћа, да сада не набрајам, неких 15 врста поврћа и од истих правимо прераде које нису сертификоване, али су производи од органских производа“, каже Ристановић.
„Одлучили смо се за аутохтоне расе зато што сматрамо да их је неопхпдно сачувати, зато што су део наше историје и традиције,
имамо обавезу да као друштво бринемо о тим ресурсима, а имају и неке компаративне предности.
Обзиром да је Димитровград планинска општина, на том подручју се не могу узгајати те тзв. племените расе, већ оно што се вековима узгајало“, додаје Иванов.
Иванов је једини сточар међу награђенима, а он и супруга узгајају каракачанску овцу, балканску козу и балканског магарца, укупно око 230 грла.
У разговору са добитницима награда схватили смо да је свако од њих имао различиту мотивацију да се упусти у авантуру органске производње.
„Обзиром да смо и ја и супруга студирали ветерину, то нам је и професионално опредељење и опредељење од детињства“, објашњава он

„Ја сам имао пре 2003. здравствених проблема, чуо сам за овај вид производње, чуо за удружење Террас, похађао сколу и почео да производим, тако сам се учио, као што се још увек учим јер се никада не може све знати. Након укључења у тај вид производње, те здравствене тегобе су нестале“, рекао је Мамузић.
„Свест о користи од органских производа, када је у питању здравље, али и када су у питању неке друге ствари се шири.
Имамо огромну потражњу, све продамо по дупло већој цени“, вели Ристановић.
Органска производња је будућност у коју вреди улагати, како смо чули. Ипак, према тврдњама наших саговорника, држава не улаже довољно у развој органске производње.
„Ја могу рећи за Аустрију, пошто сам прошле године била, они јесу ЕУ, па и они као држава, али и ЕУ стимулишу.
Наши произвођачи тренутно имају 2.800 динара по хектару, воћари, а воћаркса производња у Аустрији има 900 евра по хектару.

Подели:

О аутору

Powered by themekiller.com