Istorija

Povoljan poloÅ¾aj i bogatstvo prirode Äine jablaniÄki kraj znaÄajnim joÅ¡ od najranijih vremena. SaobraÄ‡ajno pristupaÄna i plodna LeskovaÄka kotlina pruÅ¾ala je veoma povoljne uslove za naseljavanje stanovniÅ¡tva. ArheoloÅ¡ki nalazi pokazuju da se Å¾ivot na ovom prostoru, u kontinuitetu razvijao od praistorijskog Äoveka do danas.

Lebane je formirano pored sela istog imena posle oslobodjenja 1878. godine. ObilazeÄ‡i Srbiju 1880. godine M. RakiÄ‡ ga zatiÄe kao "veliko selo srpsko, u jednoj dolini, na reci Jablanici, na levoj obali njenoj". Tek kada je dobilo ulogu sediÅ¡ta JablaniÄkog sreza poÄelo je postepeno da se razvija u pravcu varoÅ¡ice.

Jezgro ove male varoÅ¡ice koja tek nastaje Äini niz kuÄ‡a duÅ¾ Jablanice koja je ovde Å¡iroka 45m; na kraju tog niza nalazi se zgrada sreske kapetanije. Glavno obeleÅ¾je ovog mesta su dve ogromne topole sa obimom stabla ne manjim od 10 m i tri ogromna orahova drveta na desnoj obali reke, pored peÅ¡aÄkog mosta.

Lebane je od davnina hriÅ¡Ä‡ansko selo sa Äetrdesetak kuÄ‡a rasutih na uzviÅ¡ici pored reke. Godine 1900 ono je imalo 67 kuÄ‡a sa 460 stanovnika.

Istorija Lebana

Jedna od topola koje se ovde spominju, i dalje stoji na mestu ispred sadaÅ¡njeg hotela "CariÄin Grad".

Pojava i razvoj regionalnog trÅ¾iÅ¡ta u periodu izmedu dva svetska rata ipak nisu bitno podstakli njegov razvoj, tako da u posleratni period ulazi kao seoska varoÅ¡ica (eopolis) s oko 1500 stanovnika.

Legende

Ime Lebane, kao i imeva nekih sela u opÅ¡tini, vezano je za napred pomenutu legendu o carici i svinjaru, koji poÅ¡to je doveo vodu CariÄinom gradu, postaje njen muÅ¾. Svinjar je Å¾iveo u podnoÅ¾ju grada. Po njemu se to selo nazvalo Svinjarica.

"Careva se Ä‡erka zaljubi u svinjara, jer je bio vrlo lep. Car, koji je bio u nekom ratu, nije hteo da ispuni obeÄ‡anje i da kÄ‡er svinjaru, vec poÅ¡alje svog vojvodu da svinjara ubije. To i samovoljno veÄ‡ sklopljen brak, izmedu carice i svinjara, dovodi do pobune naroda (moÅ¾da izvrnuta seÄ‡anja na pobunu Nika protiv Justinijana i Teodore). Carica i svinjar beÅ¾e izvan gradskih zidina. Na jednom mestu konju na kome su beÅ¾ali ispadne potkovica (Å¡tula), pa po tome se nazove danaÅ¡nje selo Å tulac. Potera ih je sustizala te su beÅ¾ali dalje i na onom mestu gde se konj poÄeo gegati (da hramlje) prozove se selo Geglja.

Kada su stigli do mesta na kome se danas nalazi Lebane, sustigla ih je glad. Oni su od stanovnika zatraÅ¾ili hleb. OgorÄeni meÅ¡tani, odreÄno vrteÄ‡i glavom, odgovarali su: hleba-ne, hleba-ne. Otuda ime naselju - Lebane. Ipak oni nastave beÅ¾anje. Na jednom mestu im od umora padne konj, te oni od meÅ¡tana zatraÅ¾e da im se osedlaju dva dobra konja. ZnajuÄ‡i da teÅ¡ka osveta oÄekuje onog ko beguncima pomogne, meÅ¡tani sela su odmahivanjem glave odgovorili: konji-ne, konji-ne. I to se mesto nazove Konjino. I najzad, nedaleko odatle sustigla ih je potera, carski vojvoda zamahne sabljm i svinjaru ode (Å¾de) glava. Otuda se to mesto nazove Å½deglava, kasnije Å½deglovo.

Kao mnoge druge i ova legenda nije potvrdila svoju istinitost. Verodostojni istorijski izvori, kao i arheoloÅ¡ki nalazi je Äine neosnovanom. Videli smo da turski zvaniÄni popisi beleÅ¾e gotovo identiÄna imena naselja. U konkretnom sluÄaju - Hleban - je tipiÄan slovenski izraz koji oznaÄava onog hlebom danog (rodnog). ZnaÄi, naselje je slovenskog porekla, osnovali su ga Srbi i dali mu odgovarajuÄ‡e ime, s obzirom da se nalazilo u tada vrlo razvijenom Å¾itorodnom reonu. Ovo podupiru i imena naselja u bliÅ¾em i Å¡irem okruÅ¾enju (PrekopÄelica - ranije PreÅ¡alica, Å½itni potok, Å½itoradja, Orane, ObraÅ¾da i sl.). U izgovoru imena (Å¡to je karakteristiÄno za srpski jezik) slovo h je potiskivano iako je, sasvim sigurno, prilikom pisanja upotrebljavano, a kasnije (usled reforme jezika -"piÅ¡i kao Å¡to govoriÅ¡") i potpuno potisnuto.

Lebane krajem 20-tog veka

Za poslednjih Äetrdesetak godina, njegov broj stanovnika poveÄ‡an je za viÅ¡e od pet puta (1948. godine - 1975 stanovnika, a 1991. godine - 9528 stanovnika). NajbrÅ¾i tempo razvoja bio je u periodu od 1977. do 1985/86. godine. Godine 1976. Lebane je bilo pogodjeno katastrofalnom poplavom. Tada neregulisana reka Jablanica, nabujala nakon duÅ¾eg kiÅ¡ovitog perioda, probila je 6. juna peÅ¡Äani nasip, izlila se iz svog korita i nanela ogromne materijalne Å¡tete Lebanu. Danak poplavi plaÄ‡en je i ljudskim Å¾rtvama (stradale su dve osobe). Posle ovog nemilog dogadaja, uz finansijsku pomoÄ‡, Lebane poÄinje brÅ¾e da se industrijalizuje, a proces industrijalizacije uslovio je svestraniji i brÅ¾i razvoj grada.

I danas Lebane se izgradjuje i transfrrmiÅ¡e. Ovakav, skokovit razvoj za sobom je povuko i znaÄajne urbanistiÄke probleme i nedostatke. Lebane joÅ¡ uvek nema adekvatno reÅ¡enje gradskog vodovoda i vodosnabdevanja. Veliki broj ulica u gradu ima znaÄajne infrastrukturne i komunalne nedostatke.

Lebane je upravno, saobraÄ‡ajno, kulturno, zdravstveno i ekonomsko srediÅ¡te opÅ¡tine. Treba napomenuti da se Lebane razvija u Å¡kolski i kulturni centar. U tom pravcu ono veÄ‡ poprima funkcije koje znatno prevazilaze usko opÅ¡tinske okvire, tako da su prema njemu upuÄ‡ene i susedne opÅ¡tine.

Tekst je preuzet iz monografije "LEBANE", autor mr Goran S. JoviÄ‡